PROJECT MANAGEMENT

Osnovni dokumenti koji će regulisati ovu oblast biće PMP – Project management procedures sa planom upravljanja budzetom i QAP- Quality assurance of project results. U okviru ovih dokumenta, biće detaljno opisane nadležnosti, kanali komunikacije i razradjeni mehanizmi praćenja realizacije aktivnosti kao i ocena kvalitet realizovanog. U cilju efikasnog upravljanja projektom, formiraće se dva nezavisna tela: upravljačko telo – PM tim i telo za kontrolu kvaliteta – PQAP tim. U nadležnosti PM tima, biće realizacija svih projektnih aktivnosti u skladu sa predviđenom agendom, dok će u nadležnosti PQAP tima biti evaluacija realizovanih aktivnosti i postignutih rezultata, kao i prevencija potencijlanih rizika. PM tim će biti zadužen za strateško upravljanje projektom i obezbediće da projekat napreduje u skladu sa planom rada. Ova dva tima sastojaće se od predsta-vnika PC, P1-P5 partnera, s tim što članovi jednog tima neće moći da budu članovi drugog tima. Na taj način obezbediće se nazavisno ocenjivanje i evalucija uradjenog. Radiće se redovni izveštaji o napretku realizacije projekta i izveštaji o postignutim rezultatima. Izveštavanje će biti periodično na svaka dva meseca, putem on line kanala za komunikaciju. Izveštaji o toku aktivnosti biće razmatrani na sastancima PM tima (svaka dva meseca – on line), dok će izveštaji o postignutim rezultatima biti razmatrani na sastancima PM tima i PQAP tima na sastancima koji će se održati u organizaciji partnera C, P1 i P2. Važan element praćenje toka realizacije biće transparentnost u izveštavanju i promociji rezultata. Taj efekat imaće institucionalnu, nacionalnu, i regionalnu dimenziju.

PMP tim:

PC.- Prof. Aleksandra Boričić –
predsedavajući

P1. – Prof. Filip Kokalj

P2 .- Prof Stojanče Nusev

P3. – Miljana Šćekić

P4. -Ivan Angelin

P5. -Boris Novak


PQAP tim biće sastavljen od:


PC. Prof. Boban Cvetanović

P1. -Prof. Niko Samec

P2. -Prof. Mitko Kostov –
Predsedavajući

P3. -Ljljana Kostić Destopović

P4. -Angelina Petrovska

P5. -Ljubo Germič.


Za radne pakete biće nadležne
sledeće osobe:


WP1- Prof. Alakesandra Boričić-PC

WP2. Prof. Filip Kokalj- P1

WP3. Prof. Gordana Janevska

WP4. Prof. Dejan Blagojević-PC


Adresa

Aleksandara Medvedeva 20, Nis
+018 588211
info@akademijanis.edu.rs

Brzi linkovi

> Kontaktirajte nas
> Galerija
> E-platforma
> Projektna dokumentacija

Finansirano od

Facebook Twitter Youtube

Digitalizacija u sektoru obnovljivih izvora omogućava:

Praćenje i upravljanje proizvodnjom: Digitalne tehnologije omogućavaju kontinuirano praćenje proizvodnje iz obnovljivih izvora, kao što su solarni paneli i vetroelektrane. Senzori i pametni uređaji mogu prikupljati podatke o proizvodnji energije u realnom vremenu, omogućavajući efikasnije upravljanje i optimizaciju proizvodnog kapaciteta.

Napredna analitika podataka: Analitika podataka i veštačka inteligencija mogu se primeniti za analizu velikih količina podataka iz obnovljivih izvora energije. Ove tehnologije mogu identifikovati obrasce u proizvodnji energije, predviđati proizvodnju na osnovu vremenskih uslova i drugih faktora, što pomaže u boljem planiranju i upravljanju energetskim resursima.

Mikrogrids i decentralizacija: Digitalizacija omogućava formiranje mikromreža koje koriste obnovljive izvore energije za lokalne potrebe. Ovi sistemi mogu biti decentralizovani i omogućiti nezavisno snabdevanje energijom manjih zajednica, industrijskih postrojenja ili ruralnih područja.

Internet stvari (IoT) i pametne tehnologije: Integracija IoT uređaja i pametnih tehnologija u obnovljive izvore energije omogućava automatizaciju i daljinsko upravljanje proizvodnim sistemima. Ovo povećava efikasnost i pouzdanost, omogućavajući proizvođačima da reaguju na promenljive uslove i povećaju iskoristivost energije.

Blockchain tehnologija: Korišćenje blockchain tehnologije može omogućiti transparentnu i sigurnu razmenu energije između različitih aktera u sektoru obnovljivih izvora. Ova tehnologija može podržati tržišne modele peer-to-peer trgovine energijom između proizvođača i potrošača.

Integracija sa pametnim mrežama: Obnovljivi izvori energije mogu biti integrisani u pametne mreže (Smart Grids) kako bi se bolje upravljalo i distribuiralo proizvedenu energiju. Ovo povećava stabilnost i fleksibilnost energetskog sistema, posebno s obzirom na promenljivu prirodu proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Digitalizacija u sektoru obnovljivih izvora energije pruža brojne prednosti, uključujući povećanu efikasnost, smanjenje emisija gasova staklene bašte i veću održivost energetskog sektora. Ove tehnologije igraju ključnu ulogu u tranziciji ka čistijoj i održivijoj energetskoj budućnosti.

This will close in 0 seconds